Nekada je bio u modi WWW a danas je IOT tj. internet stvari

ZAŠTO JE BAŠ INTERNET STVARI ODABRAN KAO TEMA

Pre nekoliko dana sam imao zadovoljstvo tradicionalnog Beogradskog susreta sa dragim prijateljem iz Londona. On je jedan od naših vitezova koji je početkom 90-tih godina otišao na zapad u Moskviču, i napravio neverovatan uspeh u IT industriji. Nakon dve decenije uradio je ono što hiljade drugih sanjaju, stvorio izuzetnu kompaniju koja je dostigla sam vrh na najkonkurentnijem tržištu za softversku industriju.

Sve što je postigao rezultat bilo je pre svega njegovog velikog rada ali i prirodne genijalnosti koja se retko sreće. Počeci su bili veoma teški i neizvesni ali je relatvno brzo postao jedan od retkih informatičara čije je ime bilo veoma dobro poznato i visoko celjeno među mnogim velikim igračima u Londonskom sitiju. Dovoljno je reći da su klijenti kompanije čiji je on bio vlasnik bili: AMB AMRO, HSBC, Reuters, Bloomberg, kadioničarska industrija u Las Vegasu i mnoge druge vodeće internacionalne kompanije. Razlog zašto sve ovo navodim je činjenica da sam zahvaljujući njemu uvek bio u prilici da se iz prve ruke informišem u kojim poslovnim oblastima je najdinamičniji rast i najbolja perspektiva. Posmatrano od kraja prošlog veka, to su bili hronološkim redom: internet kompanije, banke, finansijska tržišta, industrija klađenja, internet obrazovanje i dr.

Danas je najviše preokupiran sa tzv. internetom stvari (eng. IoT tj. Internet of Things) radeći na velikim projektima koji podrazumevaju primenu navedene tehnologije u poslovnom okruženju za hiljade zaposlenih. Kao i uvek, to je siguran znak da je reč o nečemu što će bez sumnje doći i u naše radno i životno okruženje, sa svim posledicama koje to nosi. To je sasvim dovoljan razlog da se za početak informišemo o čemu se tu radi i kakve će nam promene doneti.

ŠTA JE U STVARI IoT

Internet stvari je jednostavno rečeno koncept povezivanja pomoću interneta, tj. korišćenjem istog internet protokola (IP) najrazličitijih uređaja. Lepeza uređaja koji mogu biti obuhvaćeni je izuzetno široka: elektronika, softver, industrijske i poljoprivredne mašine, oprema u trgovini, turistički objekti, finansijke usluge, vojna oprema, saobraćajna sredstva, medicinsk oprema, kuhinjski aparati i mnogi drugi.  Već ova lista je sasvim dovoljna da se sagleda da će biti povezano sve ono što je moguće povezati. Tu nije reč samo o povezivanju uređaja među sobom nego i njihova komunikacija sa ljudima. Svi oni će morati biti povezani u informatičku mrežu besprekornim interfejsima. Nakon ove revolucije očekuje se i revolucija: interneta energije (IoE), interneta medija (IoM), interneta servisa (IoS) pa na kraju i interneta ljudi (IoP) ma kako to nama sada opravadano ili neopravdano delovalo zastrašujuće. O tome ćemo neki drugi put.

KAKO ĆEMO ŽIVETI SA INTERNETOM STVARI

U svakodnevnom životu koji će uređivati internet stvari život će se odvijati na sledeći način. Zamislite da kasnite na sastanak zbog gužve u saobraćaju iako je vaš automobil sve vreme nastojao da izbegne gužvu, potpomognut stalnom komunikacijom sa centrom za upravljanje saobraćajem. Uređaji od vaših partnera koji vas čekaju, će i pre nego što im se javite zašto kasnite imati od vašeg automobila potpunu informaciju o svemu što se dešavalo i da ste bili objektivno sprečeni da ispoštujete dogovor (u suprotnom džabe vam da se pravdate). Napokon stižete na sastanak gde su vam zahvaljujući internetu stvari dostupne trenutno brojne informacije o tome šta se dešavalo u vašem okruženju dok ste vi bili zaglavljeni u saobraćaju, zahvaljujući direktnoj komunikaciji sa različitim uređajima koji rade u vašem kompaniji.

Nakon sastanka, na putu do kuće, na osnovu informacije koju ste dobili od vašeg frižidera idete u malu kupovinu. Vaš aparat za kafu i toster su sve vreme u toku sa vašim kretanjem pa ćete se odmah okrepiti nakon ulaska u kuću. U međuvremenu vaš automobil će obavestiti servis o uočenom poremećaju u radu sistema za izduvne gasove tako da ćete vrlo brzo dobiti ponudu za servisiranje sa predlogom termina. Mogući scenariji su skoro neiscrpni u svim sferama života i rada. Zamislite samo koliko će to dalje zaoštriti tržišnu utakmicu u svim oblastima zbog sve veće sposobnosti konkurenata koja će se zasnivati na efikasnoj primeni navedenih novih tehnologija.

ŠTA SVE STOJI NA PUTU DO OSTVARIVANJA CILJA

Naravno, razvijanje interneta stvari će podrazumevati ogromna ulaganja u novu opremu, senzore, softvere, sisteme veštačke inteligencije i dr. Kao i do sada te investicije će morati biti promišljene i dobro planirane da bi se obezbedio njihov optimalan rezultat i prinos. U pitanju je ogromna količina podataka koji će se procesuirati, od 1.000 do 10.000 poruka po osobi u toku samo jednog dana. Zbog toga, biće potrebni enormni uređaji za procesuiranje i skladištenje podataka u realnom vremenu.

Procene su da će internet stvari eksplodirati do 2020. godine, sa 24 do 26 milijardi povezanih uređaja uz više od 10 milijardi mobilnih uređaja (pametnih telefona, tableta, računara). Logično je očekivati da će se on prvo primeniti u poslovanju da bi se umanjili operativni troškovi i podigla produktivnost. Svakako, efikasnije poslovanje dovelo bi do bržeg ulaska na nova tržišta i razvoja novih linija proizvoda. U uslovima dokazane efikasnosti i državni sektor će nastojati da poveća njegovu primenu kako bi umanjio troškove. Kao i uvek, motivi pojedinaca će biti različiti i kretaće se od povećanja kvaliteta života i lične promocije do povećanja efikasnosti.

Konstantan rast urbanizacije nije imao veze sa internetom stvari ali će svakako značajno uticati na njegov razvoj. Urbane sredine povećavaju potrošnju stanovnišva ali i nameću potrebu za razvojem efikasnosti života u složenom i kontrolisanom okruženju. Internet stvari će naročito imati veliki značaj u efikasnom upravljanju dragocenim resursima kao što su: energija, voda, hrana, reciklirani materijali i sl.  Sve to zajedno, omogućiće porast kvaliteta života u gradovima.

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

ten − four =