Fintek će potpuno promeniti banke

Verujem da smo većina nas, prilikom pojave termina fintek (eng. fintech) prvo pomislili da je opet reč o nekom od mnogih zvučnih termina koji su prošli kroz nas život u poslednje dve decenije i nisu ostavili nikakav trag. Varate se, fintek je nešto drastično različito jer ima ogroman potencijal da utiče na način kako ćemo živeti i raditi u bliskoj budućnosti. Najveći direktan uticaj će svakako imati na zaposlene u finansijskom sektoru ali će indirektno uticati i na poslovanje u svim ostalim oblastima.

Fintek se u početku najčešće definisao preko razvoja tehnologija koje se koriste u finansijskom sektoru, najčešće od strane samih finansijskih institucija u obavljanju njihove delatnosti. Međutim, vremenom su navedene tehnologije počele u potpunosti da menjaju sliku tradicionalnih finansijskih usluga kakve mi danas poznajemo. Transfer novca, prikupljanje sredstava, finansiranje poslovanja i ostali tradicionalni poslovi finansijskih institucija na putu su da se promene u potpunosti. Verovali ili ne, da bi smo lakše shvatili suštinu ovih promena može nam mnogo pomoći današnji način života nekog zabačenog sela negde u Africi. O tome ćemo više kasnije …

KAKO FUNKCIONIŠE TRADICIONALNI SEKTOR FINANSIJSKIH USLUGA

Do nedavno, od preko 7,6 milijardi stanovnika planete zemlje, njih više od 2 milijarde nije uopšte imalo račun u banci i pristup finansijskijskim uslugama. Istovremeno, oko 4 milijarde potencijalnih klijenata finansijskih institucija (pre svega banaka), imalo je pristup finansijskim uslugama samo povremeno. U uslovima snažnog razvoja digitalnih tehnologija to je počelo da predstavlja ogroman problem za razvoj finansijskih servisa.

U ostalom delu svetu, koji je obuhvatao tzv. razvijene zemlje i zemlje u razvoju, tokom poslednjih pola veka investirana su enormna sredstva u razvoj infrastrukture finansijskih institucija. Kao rezultat toga, danas ovu mrežu sačinjava preko: 500.000 mesta u kojima je dostupan Westen Union servis, 500.000 filijala banaka, 600.000 poštanskih filijala, 1.000.000 bankomata i 25.000.000 prodajnih mesta u kojima se primaju platne kartice.

Verujemo, da možete naslutiti koliki su troškovi uspostavljanja i održavanja navedene infrastrukture. Sve to je uticalo na značajne troškove transakcija koje se realizuju preko navedene mreže. Prema nekim računicama smatra se da je prosečan trošak po jednoj transakciji učinjnoj preko filijale banke 4,25 USD, telefona 1,30 USD i bankomata 1,25 USD.

ŠTA JE DONELA INTERNET REVOLUCIJA

Tokom poslednje dve decenije, internet revolucija je omogućila drastično smanjivanje navedenih troškova na iznos od 0,12-0,19 USD po transakciji. Ipak, mora se priznati, da je to i pored ogromnih investicija samo delimično promenilo način rada u finansijskom sektoru. Razloga za to je bilo više ali tu pre svega treba istaći: još uvek veliku zavisnost od robusne komunikacione infrastrukture koja je postojala do uvođenja savremene mobilne telefonije, njen neujednačen razvoj ali i pomalo trom pristup banaka. Bržim promenama svakako da nije doprineo ni osnovni poslovni model koji se zasnivao pre svega na implementaciji postojećih poslovnih modela, proizvoda i usluga preko novih tehnologija.

Sa pojavom tzv „pametnih“ uređaja zasnovanih na mobilnoj telefoniji i bežičnom internetu, situacija počinje veoma brzo da se razvoja u njihovu korist. Smatra se da je 2016. godine u mnogim zemljama broj bankarskih naloga preko mobilnih uređaja prevazišao isti preko interneta Retail Banking: Digital Transformation & Disruptor Opportunities 2016-2021.  Smatra se da je će u toku ove godine 1,2 milijarde korisnika mobilnih uređaja preko njih koristiti bankarske usluge. Istom analizom se procenjuje da će taj broj do 2020. godine porasti na preko 2 milijarde. Trenutni broj korisnika mobilne telefonije u svetu je 4 milijarde.  Ove promene su svakako rezultat značajnog porasta investicija u razvoj novih fintek tehnologija koje su porasle sa oko 930 miliona USD tokom 2008. godine na preko 12 milijardi USD u 2015. godini.

KAKVE TO IMA VEZE SA NAMA I AFRIKOM

Sada je vreme da se vratimo na našu priču iz Afrike sa početka ovog teksta.  Pre svega, treba napomenuti da je trenutni broj korisnika bankarskih usluga preko mobilnog trelefona u zemljama kao što su Kenija i Nigerija preko 60%. Po tome one su u grupi 10 vodećih zemalja u svetu (iza Kine, Južne Afrike, Indije, Brazila itd) ali ispred većine razvijenih zemalja. Da bi cela priča bila interesantnija i logičnija napomenućemo ovde da je cena jedne transakcije preko mobilnog telefona ispod 0,1 USD a nove fintek tehnologije omogućavaju da korićenje bankarskih usluga ne bude uslovljeno postojanjem skupe lokalne infrastrukture za realizaciju finansijskih servisa.

Afrički farmer u nedođiji (koji često još uvek nema tekuću vodu i struju) sada je u mogućnosti da preko mobilnog telefona slanjem relativno jednostavnih poruka bude povezan sa bankom uz pomoć korišćenja solarnih energetskih panela, satelitskog interneta i prilagođenih bankarskih aplikacija i proizvoda. Njemu nisu neophodne filijale banaka, platne kartice, bankomati i druga izuzetno skupa infrastruktura da bi primio uplate, radio transfere i raspolagao svojim novcem na svakom mestu. Uvođenje kripto valuta na velika vrata još više okreće situaciju u njegovu korist jer će pojednostaviti međunarodno poslovanje.

Dakle, zahvaljujući novim tehnologijama u mnogim nerazvijenim zemljama su sada u mogućnosti da preskoče decenije tehnološkog razvoja u oblasti finansijski usluga i bez ulaganja u skupu i sve manje neophodnu infrastrukturu koriste mnoge finansijske servise, od osnovnih pa sve do kupovine finansijskih instrumenata na vodećim svetskim berzama ili ulaganja u investicione projekte na drugom kraju sveta. Pretpostavljam da sada razmišljate o neverovantnom tržišnom potencijalu naglog priliva korisnika bankarskih usluga u celom svetu pa se sa pravom pitate zašto će to onda negativno uticati na same banke?

ZAŠTO FINTEK UGROŽAVA POSTOJEĆE FINANSIJSKE INSTITUCIJE

Stvar je u sledećem. U navedenim zemljama uveliko su se na finansijskom tržištu pojavile fintek kompanije kao direktni konkurentni postojećih banaka u pružanju finansijskih servisa. Novi uslovi poslovanja i regulativa su omogućile konkurentan ulazak na tržište fintek kompanijama još pre nekoliko godina. Prvo su to činili u saradnji sa mobilnim operaterima i trgovačkim lancija a zatim i saostalno. Bili su veoma motivisani jer im pojednostavljena infrastruktura omogućila ulazak na tržište sa znatno manjim ulaganjima a tamo ih nije čekala jaka konkurencija.

Za razliku od njih, postojeće banke su bile opterećene troškovima postojeće infrastrukture i zaposlenih koji su već uporedivi sa većinom drugih zemalja u razvoju, uključujući i nas. Danas tamo fintek kompanije nezadrživo osvajaju tržište i verovatno će na njemu opstati samo manji broj postojećih banaka koje će biti sposobne da se prilagode oštroj konkurenciji iz nebankarskog sektora.

KAKVA JE SITUACIJA U RAZVIJENIM ZEMLJAMA

Teško je poverovati, ali u velikom broju razvijenih zemalja ove promene su nastupile čak nešto kasnije što je verovatno bilo uslovljeno većom snagom bankarskog sektora da se odupru ipak neminovnim promenama. Istovremeno, bankama se nije isplatilo da brzo pređu na novu tehnologiju pre nego što bar donekle pokriju troškove postojeće infrastrukture kroz stari način rada i proizvode. Ipak promene su i tamo bile nezadržive pa je tako na primer u Velikoj Britaniji u poslednjih godinu dana preko 25 fintek kompanija dobilo ili je u toku procedure za dobijanje dozvole za pružanje bankarskih usluga. Takođe, očekuje se da će u toku 2017. godine i banke u EU uskladiti svoju regulativu u ovoj oblasti.

ŠTA NAS OČEKUJE

Čini nam se da je ovo za sada sasvim dovoljno da se stvori jasna slika o značajnim promenama koje se uskoro mogu očekivati i u našim bankama. One će biti značajne, pre svega u radu sa klijentima. Na tržištu se mogu očekivati brojni sasvim novi finansijski proizvodi i usluge uslovljeni konkurencijom i novim tehnologijama. Postojaće značajan potencijal za smanjivanje cena finansijskih usluga. Finansijsko tržište će sve više biti otvoreno za konkurenciju iz inostranstva. Ovoga puta, realno je očekivati da će klijenti imati najveću korist od promena. Zaposlenima u tradicionalnom finansijskom sektoru će biti najteže.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

eleven − 6 =